Muzicki kabinet

https://muzickikabinet.wordpress.com/

Klavir

Клавир (Piano), је инструмент са диркама код којег се тон производи ударом филцем прекривеним чекићем о металну жицу. Због својих великих техничких и изражајних могућности клавир је један од инструмената са најбогатијом музичком литературом. Опсег клавира обухвата тонове од субконтра A (2A) до c5. Музика за клавир најчешће се пише у два линијска система. Горњи систем се углавном изводи десном руком, и најчешће се записује у виолинском кључу док се доњи систем углавном изводи левом руком и записује у бас кључу. Извођач чији је инструмент клавир зове се пијаниста.

Спољашњи део клавира чини дрвено кућиште са три ноге. Само кућиште има облик положене харфе, а на његовој горњој страни се налази поклопац који се може отворити. Две ноге између којих се налазе педали се као и клавијатура налазе на предњем делу кућишта. Трећа нога се налази на задњем делу кућишта.

Унутар кућишта налази се оквир направљен од челика или ливеног гвожђа на коме су затегнуте жице чијим вибрирањем се производе тонови. Око жица за најдубље тонове (од 2A до 1Fis) се налази додатни намотај бакарних нити да би се добила боља звучност. По две жице има сваки тон од 1G до Ais, а по три све остале (H до c5). Жице су причвршћене за металне чивије, чијим се затезањем и отпуштањем клавир штимује.

На дну кућишта се налази дрвени резонатор са попречним ребрима који је направљен од јеловине.

Клавијатура клавира има 88 дирки – 52 беле и 36 црних. Беле дирке су у прошлости по правилу прекриване слојем слоноваче, док се данас за ове сврхе махом користи пластика. Њима су представљени дијатонски тонови C, D, E, F, G, A и H. На црним диркама се свирају повишени дијатонсики тонови који немају своје еквиваленте међу онима који су преко белих већ доступни (нпр. дирка за eis не постоји јер одговара тону f) а којих у једној октави има пет – Cis, Dis, Fis, Gis, Ais или Des, Es, Ges, As, Be.

Притиском прста на дирку покреће се механизам који филцом обложеном чекићу преноси удар прста на клавијатури. Чекић удара жицу и спушта се испод њеног нивоа, како би ова могла слободно да вибрира. Када се прст повуче са дирке, чекић се врати у првобитни положај а на ударену жицу се спушта пригушивач, који спречава даље вибрације.

Педалима се изражајне могућности клавира обогаћују. Најчешће употребљаван је десни педал. Њиме се пригушивачи подижу са жица, дозвољавајући им да слободно вибрирају. Тиме се не постиже само природно вибрирање жица него и слободна резонанција међу њима.

Леви педал (или итал. Una corda) користи се за постизање меког и баршунастог звука. Његовим притискањем се клавијатура помера мало удесно, заједно са целим механизмом, па чекић уместо у три удара у две жице, или уместо у две у једну.

Средњи педал се ретко користи и велики број клавира израђено је без њега. Ефекти који се постижу употребом средњег педала нису стандардизовани и зависе од произвођача.

Пијанино итал. pianino (деминутив) инструмент је мање величине намењен за кућну употребу и направљен са сврхом уштеде простора. Има мањи резонатор него клавир, због чега су му жице распоређене усправно (енгл. Upright piano). Мањи резонатор значи и мањи волумен звука, али иначе овај инструмент звучи исто као и клавир.

1 Komentar »

Violina

Виолина је жичани гудачки инструмент који има четири жице, које се штимују у интервалу чисте квинте. Жице се, почев од најдубље, штимују на висине следећих тонова: ге (g), де1 (d1), а1 (a1), е2 (e2). Виолина је најмањи инструмент у породици гудачких инструмената, у које, поред виолине, спадају и виола, виолончело и контрабас.

Виолина се састоји из два основна дела: гудала и виолине.

Гудало – Дужина виолинског гудала износи 73 центиметара, а тежина варира између 55 и 65 грама, а углавном је око 60 грама. Основни делови су:

  • штап- углавном прављен од дрвета названог пернабуко, јер потиче из истоимене области из Бразила. То дрво је чврсто и флексибилно истовремено, што представља главну особину за стварање доброг гудала. Први који је почео користити то дрво за гудало, био је стваралац Тоурте, на крају 18. века.
  • струне – направљене од прерађених коњских длака, причвршћене за оба краја гудала, горњи – врх, и доњи – тзв. жабицу. Једно гудало садржи отприлике око 150 коњских длака. Жабица се контролише завртњем, направљеним од метала, које затеже и отпушта струне. Потребно је споменути и калафонијум, средство за подмазивање гудала да би се остварио бољи контакт гудала и жица. То средство се производи од смоле.

Виолина – Виолина се састоји из кутије (резонатора), која појачава звук жица. Њена горња даска је од смрековог дрвета, са изрезаним отворима у облику латиничног слова ф, па се с тога називају ф-отвори. Доња даска- дно, је направљена од јаворовог дрвета. Странице кутије су састављене од шест дужица, на чијим саставима са годњом и доњом даском из унутрашње стране стоје црвени чепови. На кутију се наставља врат с горње стране заобљен. Измађу врата и главе се налази пражић, дашчица од тврдог дрвета (абонос). У главу су усађене четири чивије, а глава се завршава пужем. На кутији се налази мостић (кобилица) – танка дрвена плочица, чија је функција да преноси треперење жица на кутију, а заобљеност горње стране омогућава свирање на свакој жици посебно. На доњем крају кутије жице су причвршћене за кордар. Кордар је петљом која прелази преко доњег пражића причвршћен за дугме.

Виолина се држи испод браде, а изнад левог рамена. Десна рука најшешће превлачи гудало преко једне или више жица. Некад се (знатно ређе), уместо тога, жице окидају десном руком. Прсти леве руке падају на хватник, и тако скраћују дужину жице која трепери, на тај начин производећи различите висине звука. Уколико лева рука не притиска жицу, кажемо да се тада свира „празна“ жица.Десна рука је одговорна за квалитет тона, ритам, динамику, артикулацију и за извесне (али не све) промене боје звука. Различити начини свирања десном руком често се називју начини или потези.

Ostavite komentar »

Muzički kabinet

МУЗИЧКА КУЛТУРА
Циљ
-развијање интересовања, музикалности и креативности;
-оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;
-развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем музичке традиције и културе свога и других народа.

Задаци
-неговање способности извођења музике ( певање / свирање );
-стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;
-подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима ( извођење, слушање, истраживање и стварање музике );
-упознавање народне и уметничке музике свога и других народа;
-развијање критичког мишљења;
-упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;
-неговање смисла за заједничко музицирање у свим облицима васпитно-образовног рада са ученицима и припремање програма за културну и јавну делатност школе;
-упознавање занимања музичке струке.

Ostavite komentar »